Savremena civilizacija srpskog ega na prostorima bivstvovanja dela slovenskog naroda pod nazivom Srbi veoma je siromašna pragmatičnim poznavanjem sopstvene istorijske prošlosti.
Iako veliki deo Srba sebe smatra dobrim poznavaocem sopstevne istorije, gotovo sam siguran da je procenat takvih tek jednocifren, što nas navodi na činjenicu da školske programe nastave istorije pod hitno treba menjati i prilagođavati potrebama stanovništva na prostorima gde obitavaju
S tim u vezi, veoma prijatno me je iznenadila činjenica da je jedna poetesa, a koja nije Srpkinja, smogla snage i hrabrosti da obradi istoriju Srbije i Srba i to ne prozaički, već poezijom, prefinjenom rečju, darom vrhunskog stvaraoca i sopstvenim pogledom sa visine, letom kroz epohe i vremena, druženjem sa živim, bićima od Galicije do današnjih dana.
Svojom britkom poezijom Vanja Angelova razvlači vreme kroz prostore. Inspirisana uzbudljivom tugom i isprepletenom ljubavi sa jakim odjekom do svevišnjih bogova i heroja u zbirci „POVRATAK U GALICIJU“, ona daje nesumnjivi pečat ne samo istoriji srpskog, već i svih naroda na Balkanskom poluostrvu.
Da bi se bez ostatka videla i odvagala tako značajna istorijska zbivanja, valjalo je imati i mnogo (pred)znanja, istraživačke upornosti i književničko-tragalačke predanosti. Ako izuzmemo neke sitnije nepreciznosti – koje nisu književnog, već istorijskog porekla, možemo zaključiti da Vanja te osobine umnogome poseduje, štaviše, postala je strastan sakupljač i tumač podataka o dogadjajima i pojavama...
I ne samo to: slažući mozaik odmereno razgranate fabule, pesnikinja solidnim književnim portretisanjem prati intimni i psihološko-saznajni razvojni luk većine svojih junaka.
„Nemanja je oslobođen iz okova.
Prašine mu trule već se sude
I pravednici s prošlošću i intrigama
U iluziji paklenoj trube.“
(„Stefan Nemanja“)
Podstaknuta upravo tim plemenitim delom sebe koji je ostao nedirnut uprkos strepljenjima iz ratnih strahota, Vanja Angelova piše knjigu, zapravo ciklus istorijskih pesama o ratovima,kojom želi da ljudi spoznaju prošlost kako ne bi opet počinili iste greške.
Angelova složenu sliku Srbije uzburkanu ratom, baš kao i sopstveni odnos prema ratu, ne skriva iza nejasnosti i nerazumljivosti – ona se ne libi da kaže pseudorečenosti kojoj pribegavaju mnogi – nego, naprotiv, koristi jednostavan i jasan, razumljiv jezik, baš kao što su njegovi postupci metaforizacije i simbolizacije prepoznatljivi i prosečno obrazovanom čitaocu. To svakako nije mana, naprotiv, književne vrednosti uvek obitavaju u „složenoj jednostavnosti“ ekspresivnih sredstava: ako ona, naime, poseduju preteranu ornamentiku, osim impresivnog sjaja, malo će šta učiniti na planu čitaočeve dublje umetničke spoznaje. Srećom, Angelovoj je to odvano poznato. Uostalom, ona je to dokazala svojim dosadašnjim opusom kao autor knjiga sa istorijskom sadržinom: „Ulpia Nikopolis Ad Istrum“ i „Merope“.
Može se primetiti da je zbirka „Povratak u Galiciju“ podeljena na devet ciklusa kroz istorijski razvoj i obiluje ne samo događajima, već i ličnostima koje su dale pečat srpskoj istoriji ali o kojima se malo zna.
„Odavno te čekam u Surdulici...
Zvezde mi ne daju na put,
A moji podaci su u tablici...
Ti si već duboka smrt!“
(„Surdulica“)
Vanja Angelova i njena poetska reč danas spadaju u sam vrh savremene bugarske i poezije širih prostora. Nesumnjiv dokaz za to su brojne nagrade za poetsko stvralaštvo, od kojih posebno ističemo Prvu nagradu za poeziju Ministarstva odbrane Republike Bugarske, nagrada na međunarodnom konkursu poezije za 2010. I 2011. Godinu u Melniku, kao i nagrada Karamanov za 2011. Godinu u Radovišu u Makedoniji.
Poetska eksplozija stihova Vanje Angelove probija zemaljske granice i granice nacionalnog bivstvovanja, što se sliva kao glad, kao žeđ za poetskom metaforom i stilizovanom lepotom reči. Njene pesme predstavljaju „jedan novi vid poetike...“ „ i rečju ne može da se poredi sa drugim bugarskim poetama njene generacije“, kaže bugarski literarni kritičar Ivan Serafimov.
Najdan Stojanović, književnik"
Начало