Поетеса Вања Ангелова пише високоелитним, али благородним језиком, а из поезије јој струји преливање унутрашње и спољашње пријатности, и поетска јој реч развлачи време кроз пространство са уздахом и брижном тугом и постојаном љубављу, са силним криком ка свевишњим боговима и херојима. Она гази путевима звезданих поетских висина, одакле посматра изгрев звезда и шаље драматичну ескалацију интелектуалног немира и „сан“ у поетични крвоток „заборављене свеске“! И не само то. Она је оличење постмодерне хероине – симбол великотрновске поетске „спринтерке“, која се приближава циљу, да се изравња са великим мајсторима писане речи, поетама, везаним за тај град, као што су: Борис Христов, Паруш Парушев, Николај Милчев, Тању Клисуров, Марин Георгиев...
Вања Ангелова не само да представља јединствен таленат за стварање поетике и уметности, већ са сигурношћу може да се каже да она предлаже зрелу поезију, наравно с највећим творцима у свечаном „бунту“ бугарске и балканске литературе и културе, мерка, која се мери и протеже и од најцењенијих и авангардних представника бугарске и светске литерарне критике.
Струга, 04.07.2010.г. Петко ШИПИНКАРОВСКИ
(Удружење писаца Републике Македоније)
Начало